Homeopatija kao grana komplementarne medicine svoje korene vuče, s jedne strane iz drvenih kultura, naročito Grčke, s druge strane iz alhemije. Za njen nastanak zaslužan je nemački doktor Samuel Haneman. Homeopatija je holistička metoda lečenja koja pomaže urođenoj sposobnosti našeg organizma za samoisceljenje. Holističko posmatranje zasniva se na principu „slično se sličnim leči”, odnosno svako sredstvo koje kod zdravog čoveka izaziva određene posledice, može da ukloni sve bolesti koje imaju simptome slične tim posledicama.
Holističko posmatranje čoveka zasniva se na konceptu da svaka osoba i svaki organizam sadrži u sebi duboko usađenu volju i mudrost o zdravlju, tako da bi lečenje trebalo da se sastoji, ne od uklanjanja simptoma, nego od podsticanja ovih unutrašnjih snaga organizma. Homeopatija svojim pristupom čoveka i uzrok bolesti posmatra kao celinu i individuu, s posebnom pažnjom na psihološki, mentalni i emotivni sklop čoveka. Homeopatija leči mnoga akutna i hronična stanja organizma. Vodi se principom lečenja čoveka, a na bolesti, jer su sva stanja i bolesti u čovekovom organizmu odraz poremećene vitalne ravnoteže.
Zbog toga se smatra da ne postoji lek za određenu bolest, već samo lek namenjen pacijentu kojeg je potrebno izlečiti. Cilj svakog homeopate jeste dostizanje stanja potpune ravnoteže i zdravlja organizma. Osnovna razlika između klasične medicine i homeopatije jeste u individualnom pristupu čoveku. U homeopatiji se veruje da ne postoje dve iste osobe, pa i ako imaju isto oboljenje, njima će se pristupiti na drugačiji način, utvrđivanjem posebnosti svakog pacijenta.
Homeopatija nije bazirana samo na lečenju stanja nastalih za vreme pacijentovog života, već i onih stanja koja potiču iz prethodnih generacija. Više je usmerena na pitanje „šta” nego „zašto”, jer se pokazatelji stanja pacijenta uzimaju kao jedna činjenica, pri čemu nije neophodno znati zašto se određeno stanje pojavilo. Bolest nije lokalna pojava koja pogađa određene delove tela, već ona predstavlja stanje celog bića u datom trenutku. Zbog toga je potrebno lečiti to stanje, a ne pojedine delove tela.
Sistem senzacija
Dr Haneman je pre više od 200 godina utemeljio homeopatiju na jasnim prirodnim zakonitostima i iskustvu. Njegovi sledbenici su nastavili ovu tradiciju lečenja suočavajući se sa sve većom potrebom da u njega uvedu sistematičnost i objektivnost. Tako je nastala „metoda senzacije” koja je unela u homeopatsku praksu potrebnu sistematičnost, a da pri tome nije odstupila od Hanemanovih principa klasične homeopatije, već ih je nadogradila.
Svaki dobro obrazovan homeopata u svetu poznaje metodu senzacije čiji je idejni tvorac dr Rađan Šankaran. U ovoj metodi naglasak je na prepoznavanju fokusa ili centralne niti vodilje u slučaju, da bi se izbeglo lutanje po moru informacija. To je prepoznavanje totaliteta simptoma kroz zajedničku matricu koja se nalazi kako u glavnoj tegobi pacijenta, tako i u njegovim emocijama, mislima, mašti i podsvesti. Zapravo, ono što govori telo, govori i duša kroz generalni doživljaj ljudskog bića koji se zove vitalna senzacija. Vitalna senzacija je ključ za prepoznavanje grupnih osobina carstva minerala, biljaka i životinja. Na ovaj način se vrši selekcija u pravcu jedinog mogućeg i pravog izbora homeopatskog sredstva za svaku osobu ponaosob, individualno, sa mnogo većom preciznošću u odnosu na bilo koju drugu metodu u homeopatiji.
Prednost metode senzacije je i dublje razumevanje Materije Medike i repertorijuma kao osnovnih alatki u klasičnoj metodi rada, čime se tehnike samo međusobno dopunjuju, obezbeđujući veću uspešnost u lečenju. Šankaranova metoda je ujedno i kreativni izazov ka istraživanju i uvođenju novih homeopatskih sredstava koja još nisu dokazana, i samim tim su nepoznata, ali ipak dostupna za primenu.
Edukativni ciljevi
Znanja koja se stiču
